Beli bor (Pinus sylvestris) - Lekovito destvo

Beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mlađi, njegove grane i deblo pokriveni su smeđe-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smeđom.

Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice beloga bora sastavljene su u čupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se malia šišarka, koje u početku imaju crvenkastu, a posle smeđu boju i postaju drvenasti.

Stanište

Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn područijima. Lekoviti delovi biljke: Iglice bora, kao i sve iglice četinara, valja upotrebljavati, po mogućnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (četine) koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.

Lekovito destvo

Mladi izdanci bora koriste se u lečenju zastarelih katara dišnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, također, u lečenju astme te u lečenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grčeva izazvanih žučnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lečenje određenih bolesti, iako rjeđe koriste se i šišarke.